MARACANA<br>Da mi je neko u najludjim snovima rekao da ću za više od dve nedelje svog boravka u Brazilu ostati uskraćen za četiri osnovne svetinje zemlje Karioka, zaista mu ne bih verovao. Ma samo za jednu od njih, mislio bih da se šali! Svetski su poznate i ujedno potpuni su brend ove zemlje: Sunce, kafa, lepe žene i fudbal. Sunca je sigurno bilo više u Londonu sredinom novembra nego ovde u Riju krajem meseca istog. Lepih žena i čuvenih brazilskih „guzica“ ni na slikama preobilatih radnji sa suvenirima. Gde li su se samo sakrile? Od koga? Od mene, velika greška! Preiskusni Rio, pao je na ispitu kada se najmanje to od njega očekivalo. Kopakabana, Ipanema i Leblon bili su pusti tih dana, jer sunca u Riju faktički nije ni bilo. Neverovatno! Pravu, brazilsku kafu sam popio tek na kraju, pred sam povratak kući, u Sao Paolu. Kao neku sikterušu! Ni traga-ni glasa od originala Brazila. Gde su mu bar kopije nestale i svi ti negativi starih filmova?! To nije ništa u poredjenju sa nečim u šta nisam mogao da poverujem svojim očima, ušima i svim postojećim čulima. Nećete verovati ni vi, koji ovo čitate, ali Ipak se desilo!Da sam znao da ću prevaliti toliki put, doći na čuvenu Marakanu i gledati Fluminense pred samo 6753.(koliko je pisalo na velikom semaforu) gledalaca u jednoj više nego pozorišnoj atmosferi srpskih dosadnih malih stadiona u danu gde je padala kiša još od juče. Mada, došao bih opet i uvek na ovakav jedan stadion, pa makar i na trening! Još po jačoj kiši! Čak i po snegu, iako ga ovde nema ni na razglednicama, a ni u Brazilskim bajkama o vetru. Verujte, stavio bih kuću koju nemam na opkladu da ću doživeti svu tu jedinstvenu energiju Južnoameričkih navijača. Uh, al’ bih puk’o sve pare koje imam! Ne kladite se na “siguricu“, pa makar bio i sam Rio De Žaneiro! Eto, i to se dešava. Sve u svemu, uživao sam u svakom svom trenutku u gradu pod Korkovadom, a posebno na Marakani. Stadion nije kriv, ni brazilska Torcida, kao verovatno ni Flu, kako ga od milošte ovde skraćuje domicilno stanovništvo koje navija za njega. Odavno je već ispao u trci za titulu. Još kada pridodamo tihi protest navijača zbog trenera, slabu igru cele sezone, a i dosadnu kišu, sablosno puste tribine mu dodju kao potpuna realnost ovog trenutka. Sve sam se ja to detaljno raspitao, ne gubeći vreme. Oprostićemo već sve to nekako Torcidi, Fluminenseu, Riu i prepustićemo se čarima kišne i puste Marakane. To velelepno zdanje je fascinantno i toliki je stadion da na njemu ostajete prosto nemi. Veoma dugo i jako! Možda zato što je toliko veliki kada je prazan? Iako je rekonstruisan i sada prima samo 78.000. gledalaca. Ovaj hram fudbala je nemoguće rečima opisati, a dobio je ime po jednoj vrsti papagaja iz severnog Brazila. Još teže ga je staviti u priču. Prosto je neodoljiv, sav onako mokar i natopljen kišom. Pravi doživljaj je slušati himnu Brazila. Stadion počinje iznenada da blješti tih par minuta i sva već upaljena svetla iznenada su u bojama Karioka. Jedan sveti trenutak kada svi pevaju kao jedan bez obzira na klupsku pripadnost. Čak i navijači Ciare na južnoj tribini, u crno belom. Pravi, zdrav patriotizam na delu. Ljubav prema svojoj zemlji na otvorenoj sceni. Odzvanja mi u glavi gde tripujem kako li to zvuči samo kada je stadion dupke pun. Fasciniran sam! Baš pod tim utiskom, u meni se potajno javila i iskreirala jedna tako mala, a velika stvar. Verujte, najveći hepening tople kišne večeri tek predstoji, jer mi džentlmeni nikada ništa ne zaboravljamo! Još jedna naša pobeda i sećanje na Moskvu koja ne bledi. Stare rane ipak još uvek peku. Iako smo tada izgubili i ispali, mi smo odlučili da se malo “osvetimo na svoj način“, onako džentlmenski. Naša osveta je uvek samo u jednom smeru! Promovisati našu zemlju u dobrom svetlu gde god da se nadjemo! Dobro se provesti i družiti se sa svim nacijama sveta, podeliti iskustva gde god da se sretnemo. Podrška orlovima, hedonizam i strast prema životu i putovanjima osnovni su naš kredo. Tako i ovde, noćas na pravoj Marakani. Jednoj, jedinoj, koja se još iz aviona izvija kao bela i prelepa školjka! Skroz razvijena velika Srpska zastava na dnu nepregledne zapadne tribine, sablasno-praznog najpoznatijeg stadiona na svetu dobija svoj potpuni smisao! Neka je svi vide! Ceo Brazil, ne samo Rio! Manaus i najveće kišne šume, Fortaleza, Natal i Recife. Neka noćas zagrmi i sam Iguazu, samo jednom u njenu čast! Ako jače udari u hrid, možda gore Isus sa nebesa bar jednom podigne ruku u njeno ime. U kišnoj i vreloj brazilskoj noći ponovo smo pobedili na neki svoj način. Niko se tome nije ni nadao. Niko osim mene! Uz aplauz korektne publike sa zapada i ono malo pravih ljubitelja Fluminensea i mog drugara Branca, brazilca uspeli smo još jednom da napravimo taj mali podvig. Čak smo i dovde došli, da nas ne zaborave. Neko je hteo da na ovakvom jednom mestu podigne rejting naše zemlje kada se to najmanje očekuje. Taj neko te noći sam bio ja! Niko do sada ovde na Marakani nije bio ni pre, a ni posle nas sa trobojkom orlova. Ko bi drugi, ako ne mi Džentlmeni!<br>ESTADIO ALBERTO J.ARMANDO...LA BOMBONERA Legenda kaže da su stari italijanski radnici, migranti morali da sačekaju dolazeći brod da bi bojama krstili svoju buduću svetinju. Nazvaće je po prvom brodu koji se pojavi u staroj luci. Taj prvi brod koji je naišao i usidrio se bio je iz Švedske. Tako su nastale boje jednog fenomena ovog dela grada i sveta uopšte koji se zove Boka Juniors. Druga urbana legenda govori o čoveku koji je sve to opevao i napravio ga jedinstvenim i svetski poznatim. Njegovo ime je Karlos Gardel. Sve ovde u La Boki, kraju, u koji vas upravo vodi vaš Džentlmen je plavo, a presvučeno žutim. Kada ulazite u ovaj deo grada ostaćete nemi od šarenila kuća, starih murala čuvenih pesnika i portreta boema ovoga kraja. Postoji čitav niz ulica okrečenih plavo-žutom bojom, a na balkonima i terasama stanuju prave, “žive“ lutke koje večno kliču ovom fudbalskom klubu. Čitava ulica ispisana porukama i grafitima, pa sve do hrama fudbala La Bombonjere, koja je sva u istovetnim bojama. Obavezno slikanje sa nejvećim od najvećih. Dijego Armando Maradona sada je u vlasništvu čiste uspomene jednog od Džentlmena. Obavezna poseta butiku i lagani šoping. Krećem na jedan pomen, da se i ja poklonim duhovima najboljih navijača na svetu. Nedaleko odatle je i čuveno groblje navijača Boke, sa kolumbarijumima i rozarijumima. Uglavnom se sahranjuju pored stadiona gde se čuva njihov pepeo u urnama. Nekada po želji pokojnika i sam se teren posipa kremiranim pepelom. Ljubav prema klubu je neopisiva. Da li treba još nešto da dodam? Zaista mislim da ne. Poseta stadionu, muzeju i trofejnoj sali je bila neizostavna. Put me dalje vodi u glavnu ulicu i šetalište El Kaminito gde tek počinje rapsodija boja. Mnoštvo restorana sa podijumima kostimiranih Tango igrača koji se smenjuju svakih petnaest minuta. Jedete najbolji biftek na svetu i pijete odlično Malbek vino, pa neka košta koliko god hoće! Jedan je život, zar ne?! Probao sam sva tri parčeta ogromnog bifa, od najmladjeg, srednjeg i najstarijejeg govedjeg mesa. Tako su me bar podučili vrsni konobari u restoranu “Konventillo Korazon de Tango.“ Vrlo su različitog ukusa sva tri bifa. Ljudi u odelima, smokinzima, veseli i pozitivni lebde po makadamu najšarenije ulice na svetu. La boka je je još uvek skriveno mesto gde gospoda odpozdravljaju dame skidanjem svojih šešira i laganim klanjanjem. Boka na španskom znači ušće. Tako se i ja spuštam na reku La Platu i kao pravi Džentlmen odpozdravljam jednu damu skidanjem svog slamnatog šešira. Kao nekada u Skadarliji. Krećem dalje, odlazim u Montevideo, da se i ja poklonim duhovima mojih predaka…ESTADIO CENTENARIO Stigli smo napokon zajedno, mi Džentlmeni i naša braća Hrvati da posle skoro sto godina vratimo, bar malo ispravimo taj fudbalski dug prema nama samima i prokletoj istoriji dve nesrećne zemlje spakovane u jednu iz 1930. godine. Da poništimo stvarnost prošlog veka, a da najavimo svečanu metaforu novog. Što naši dedovi nisu znali, a ni hteli, dok očevi kasnije nisu ni smeli! Došli zajedno i osvojili Montevideo, za samo jedan dan! Iako ga je mnogo pre nas Magelan prvi oplovio, krstio ga i dao mu ime. Španci su ga ipak osnovali, a Italijani izgradili. Samo smo ga mi Džentlmeni prvi osvojili od Evropljana, bar od kada se meri to fudbalsko vreme. Neka tako piše za sva vremena! Montevideo kao da hoće da kaže: “DAO SAM VAM TO TREĆE MESTO. AJD’ SAD' KUĆI!” U tome i jeste šarm ovog tajanstvenog, skrivenog kosmopolita na kraju sveta, na obali rustičnog i valovitog Atlanskog okeana! Predstavlja se kao jedno skromno, primorsko mesto. Od nas uporno hoće da sakrije male tajne velikog grada u svojim mnogobrojnim palmama, zanosnim trgovima, sivkastim zgradama u stilu secesije prelepih balkona i ograda od kovanog gvoždja. Rustika, afro ritam, okean obojen u rdju simboli su Urugvajske prestonice. Kao da želi da kaže ili je već rekao samo ga nismo čuli: “EJ, JA SAM MONTEVIDEO, NE PRIPADAM NIKOM'!” Montevideo se nasmeši i pokaza svu svoju šarolikost! Prvi nas je i sam odveo tamo na to tajno mesto zbog čega smo zapravo i došli. Da se malo podsetimo Centenaria, stadiona za koji nas vezuju tako lepe uspomene, iako smo nekako preživeli onaj čuveni “aut!” Dani ponosa i slave ponovo kucaju na moja vrata. Opet smo osetili zadah velikih pobeda i dodirnuli slike naših dedova, prvih orlova koje još uvek stoje nezaprljani u prebogatom muzeju ovog istorijskog stadiona. Moša i Tirke nas nekako ponosnije gledaju, kao i mali Stanoje, koji se i dalje smeje. Veličanstveno smo se osećali ovde u muzeju, jer smo i mi Džentlmeni napokon ispunili našu misiju do kraja i zaokružili ovu moju priču. Kao da smo i mi zajedno sa njima postali spomenici. Dodirnuli smo istoriju, poistovetili se sa slikama u bojama čiste sepie, koja još nije iscurela. Neće nikada! Mi, kao i sam Montevideo stopili smo se napokon u jedno. Ponosni smo na to. Kasnije smo se sa lakoćom prepustili našem tajnom gradu negde na kraju sveta.Montevideo možda podseća na Djenovu, manje na Barsu, a ima i taj setan Lisabonski ton, iako nema Fada. Ipak liči samo na jedan grad! Na samoga sebe. Ono što provejava u njemu je ta kosmopolitska, mediteranska laka energija, protkana afro uticajem robova koji su naseljavali ovaj grad. Južno-Američki latino vajb mu dodaje vrlo važnu notu, jer sve to odjekuje preko vode iz Buenos Airesa. Grad od 1,5. miliona ljudi, Montevideo ima tu specifičnu, skrivenu energiju. Vrlo je urban, jezgrovit, obiluje neobičnim lokalima i specifičnim enterijerima. Centralna tačka Urugvaja i većina stanovništva živi ovde ili oko grada. Jedna od najvećih luka Južne Amerike, država u državi. Ima fantastičan park, pravi mediteranski, Fuente del Parque Battle, pored samog stadiona Centenario, na brdu, sa koga se vidi novi deo grada prema obali. Prelepo pozorište Solis, koje spada u jedno od najlepših u Južnoj Americi. Kada smo se rastajali, stiče se utisak da smo ga setnog negde i ostavili. Montevideo, kao da tužno ponovo promrmlja, dok se naš brod nečujno odlepljivao od obale, nošen atlanskom strujom : “DODJITE OPET NA KRAJ SVETA?!” Hoćemo Montevideo, ne brini. Obećavamo ti. Možda i za manje od sto godina. Reč ti daju tvoji Džentlmeni!