Deo ekipe Džentlmena koji je gajio nade da bi se pobedom u Dablinu mogli primaći Mundijalu u Rusiji je bio vredan i na vreme podneo zahtev za vize. Kako Irska nije bas blizu , vezanim letovima se nekako stiglo do Dablina. Na dan utakmice smo ranije ustali i posle obilnog engleskog tj irskog doručka krenuli u šetnju do hotela u kom su bili smešteni igrači i rukovodstvo reprezentacije.Nekako se za razliku od pređašnjih gostovanja u vazduhu osecala pobednička atmosfera. Najzanimljivije je bilo sa golmanom Stojkovićem koji je u foajeu zbijao šale sa mladim igračima.Stariji i 'poznatiji' su bili na udaru malobrojnih navijača koji su tražili da naprave selfi sa njima. Kada smo preuzeli karte za utakmicu (svi navijači Srbije su bili smešteni na jednom mestu kod korner zastavice) krenuli smo ka centru grada.U pešačkoj zoni su skoro svi pubovi bili puni i uglavnom se pilo pivo i visli.Bilo i malo zadirkivanja sa domaćim navijačima ali sve u granicama ferpleja.Zanimljivo je da u gradu ima mnogo mladih ljudi i studenata. Popili smo Irsko pivo u području sa najvećom koncentracijom pubova i klubova i kafića koje se zove 'The Temple Bar'.Bili smo i u Oliver St Gogarty , ali i u najstarijim pub-u u Dablinu koji datira još iz 1198 godine , a verovatno se slučajno nalazi pored fabrike Guinness-a.