Treća sreća. Posle remija i poraza, konačno nam se posrećio u Lisabonu i to kada je bilo najvažnije. Zbog komplikacija sa Covid-režimom u gotovo poslednji cas krenuli smo preko Budimpešte i Porta. Stigli smo knap vece pre utakmice I to u Porto pa kako nije bilo puno organizovanog vremena za druženje sa navijačima Portugala , bila je samo tura pica u hotelu pred spavanje. Spavalo se inace u drvenim kapsulama u hotelu Portu koje nude mrkli mrak te smo probali neku drugu dimenziju odmora I uopste nije bilo lose . Ujutro posle dobre kafe I komentara da je Portugal jedina drzava u EU gde je moguce popiti jutarnju kafu za manje od 1e , uputili smo se ka zeleznickoj stanici (mada vise lici na muzej) , hvatajuci prvi voz za Lisabon. Na voz se ukrcavamo zajedno sa jos dve grupe nasih ljudi I vec pocinje prvo skandiranje Srbiji cime izmamljujemo osmehe sipaticnih Portugalaca.U vozu je neko bistrio sastav za vecerasnju utakmicu koji je najavio selektor Piksi , dok su neki drugi clanovi ekipe pricali na odlicnom engleskom sa lokalcima iz Porta problematiku koja ih muci a to je zasto se svi vazni mecevi reprezentacije Portugala igraju u Lisabonu , a ne u Portu. Neki su ispijali pice I uzivali u fenomenalnim prizorima strme portugalske obale sa talasima koji je zapljuskuju I prave lepu sliku neukrotive prirode. No sve je to bila uvertira I psiholoska priprema za utakmicu koja je sledila. Malo smo bili razocarani sto je prvobitno bilo planirano da se Lisabonsko fudbalsko vece dogodi na stadionu Sportinga(na kome nismo bili), ali je opet sve vraceno na Da Luš tj na stadion Benfike. Sad vec iskusni posle dobrog rucka u lokalnom restoranu ,krecemo na vreme ka stadionu jer je metro stanica koja vodi na stadion u sastavu modernog trznog centra I stvaraju se velike guzve. Na samoj utakmici, sjajna podrška I jednoj I drugoj ekipi I sa velikim brojem naših navijača iz celog sveta. Poseban užitak bio je susret sa Erikom Kantonom. Svojevremeno gospodin u kopačkama, danas fudbalski fanatik koji putuje planetom i uživa. Na naše pitanje zašto je baš odabrao utakmicu Portugal-Srbija, odgovorio je „zato što očekujem odličan fudbal“. I nije pogrešio. Inače, Kantona je omiljeni igrač navijačke grupe Džentlmeni zbog svoje filozofije -ženu možeš da promeniš, ali klub nikada-. Uživo izgleda još bolje nego na fotografijama i podseća na Šona Konerija iz filmova o Džemsu Bondu. Uspeli smo da se spustimo cak do mesta odmah iza klupe sa nasim igracima I ono sto nam je odmah zapalo za oko je bio pristup nasih igraca koji se nisu ni malo uplasili Ronalda I punog stadiona , pa cak ni posle ranog gola Portugalaca. Verbalna gestikulacija Pixija je bila jasna: Napred I samo napred . Veliko emotivno pražnjenje posle Mitrovog gola uticalo je da noć provedemo u lokalnoj kafani u blizini hotela, sumirajući utiske sa utakmice i odgovarajući na poruke i čestitke iz Srbije. Vrlo smo bili prijatno iznenadjeni I ponasenjem lokalaca koji su svi cestitali na dobroj igri I zasluzenoj pobedi nase reprezentacije. Zaista viskok stepen sportske kulture I za vreme ali I pre I posle utakmice. Sutradan emotivno ispraznjeni smo starim tranvajem otisli na tvrdjavu iznad grada gde smo uzivali u suncanim zracima koji su dolazili iz pravca okeana. Vracamo se u Srbiju kao pobednici. Mnogo dobar osecaj.<br>Zaključak je da su ovde u Lisabonu svi bili na visini zadatka, od igrača, selektora, stručnog štaba, ljudi iz Saveza, do navijača. To je recept i za Katar. Zajedno možemo sve, bitno je postaviti ciljeve i raditi na njima. Džentlmenski pozdrav – Idemo u Katar!