Septembarski termini za gostovanja uvek nose neku dodatnu nervozu pri samoj organizaciji puta. Neko je još u mislima na godišnjem odmoru dok se neki drugi već hvataju u koštac sa raznim izazovima koje početak jeseni donosi u poslovnom ili porodičnom okruženju. Međutim neodlazak u Manilu krajem Avgusta na svetsko prvenstvo košarkaša , prosto je nametnuo da “Gentlemeni“ moraju krenuti put Baltika. Iako Litvanija nije neka fudbalska velesila , procenili smo da bi trebalo dati podršku , pogotovo posle par loše odigranih utakmica. Uz to , putevi Džentlmenskih gostovanja su dosad uvek nekako obilazili Baltičke zemlje tako da smo posetu Litvaniji shvatili kao mogućnost boljeg upoznavanja ovog dela Evrope. Termin polaska u subotu ujutro i povratka u ponedeljak pre podne je relaksirao i one koji su bili tanki sa danima od odmora te ovakao nisu morali da izostaju sa posla. Posle paklene jutarnje gužve na surčinskom Aerodromu sletelo se u Dortmund oko 8h te uz brzo nalaženje taksija za 5 osoba, bili smo u centru grada već oko 10h. Grad se polako budio tako da smo za bazu uzeli montažno postavljenu pijacu na jednom gradskom trgu gde smo “fruštukovali“ . Deo ekipe je kasnije otišao do centralnog fan shop-a Borusije Dortmund gde smo kupili par rekvizita. Na žalost obližnji muzej fudbala je počinjao sa radom tek oko podneva pa smo taj obilazak ostavili za neki drugi put. Sredinom dana smo krenuli na aerodrom gde smo posle dugog čekiranja zalegli u neke lepe garniture čekajuci naš let. I onda jedno lepo iznenađenje. Prilaze nam poznanici iz Hrvatske tj. navijači reprezentacije Hrvatske sa kojima smo bili u istom smeštaju u Kataru za vreme svetskog prvenstva. Pada jedno dobro evociranje uspomena uz koje pivce i rastanak, jer oni idu ka Jeravanu a mi za Viljnus. Sletanje u Viljnus , regulisanje rentacar vozila i sam izlazak na autoput podsećaju nas na Bavarsku. Male zgrade , besprekorna čistoca i puno zelenila glavne su odlike krajolika uz put ka centru koji je trajao 15-ak minuta. Grad je podeljen na novi Viljnus sa velelepnim zgradama i staro jezgro koje poseća na Prag sa uskim i kamenom popločanim ulicama . Zaustavljamo se kod glavne crkve na obali reke pored koje je park ali i naš ušuškani hotel. Premoreni dajemo 2h za odmor a onda uveče izlazak u grad. Vilnus downtown je staro jezgro sa puno kafana i klubova gde većina ljudi sedi napolju . Ono što je lepo za videti su moderni i lepi ljudi a posebno žene koje zrače slovenskom lepotom i germanskim držanjem. Svi besprekorno pričaju engleski tako da smo se lako sporazumeli oko svega. Svi sportski razgovori nekako sa fudbala skliznu na temu košarke i na Žalgiris koji je glavno sportsko obeležje Litvanije. Naravno razgovor ode i u pravcu Atine i čuvenog finala iz ’95 godine ali i njihovog kiselog osmeha zbog naše pobede nad Litvanijom u Manili. Jedna od konobarica iz lokala gde smo sedili je videvši obeležja na nasim majicama rekla: “Pa vi nas uvek pobedite“, i za to dobila turu pica za nju i ostale konobare. Nedeljno jutro je deo ekipe izmamilo u šetnju (čitaj brzi obilazak grada trotinetima) pa smo se kompletirali tek na doručku. I onda kao i uvek iskrsava prvi tehnički problem. Naime auto je bio parkiran u ulici gde je trasa maratona pa i pored pregovora sa organizatorima nismo mogli da krenemo ka Kaunasu. Nije problem bio stići na večernju utakmicu ali nam je cilj bio stići do 15h , smestiti se i gledati kosarkaško finale iz Manile. Vešt manevar našeg glavnog vozača i mic po mic preko trotoara i parkova uz mahanje nekim starim akreditacijama učinio je da se probijemo i krenemo ka Kaunasu udaljenom oko 100km. U Kaunasu smo prvo otišli do hotela gde su nas čekale ulaznice i popricali smo sa članovima FSS-a o očekivanjima, ovoga puta sa našim bivšim reprezentativcem a sada članom strucnog staba Ljubinkom Drulovićem. Takođe smo ispratili i futing naših igrača u lepom parku pored hotela. Atmosfera odlična. Fudbalska. Sledeća stanica nam je bio obilazak Žalgiris Arene i fan shop-a istoimenog legendarnog kluba. Posle smo se preselili u grill bar REPUBLICA u glavnoj ulici gde smo ručali i gledali košarkasku utakmicu Nemačka – Srbija. Litvanci su neskriveno ali kulturno navijali za Nemačku, što je malo iritiralo nase navijače pristigle iz Zapadne Evrope. Ali sve se završilo korektno i pored poraza našeg tima . Sa prvim sumrakom krenuli smo na utakmicu i opet uz vešto pozivanje na delegaciju, dosli do parkinga u sastavu stadiona. Odličan stadion sa atletskom stazom i svim pratećim ugođajima da se utakmica gleda na jedan opušten nacin. Mitar je sa 3 gola upravo i učinio da tokom utakmice vise pričamo sa Litvancima oko nas o raznim temama nego da imamo fokus na teren. Gromoglasna podrška Ukrajini na tribinama kao i kolorit plavo belih zastava pokazuju nam da i ovde politika ima upliv u sport. Povratak u Viljnus i dolazak u hotel tek posle ponoći uticao je da se jos jednom potvrdi priča o dobrom noćnom zivotu u Baltičkim prestonicama jer smo gotovo obučeni uhvatili malo sna i još po mraku krenuli ka aerodromu na jedan od prvih letova . Ovoga puta ka Ajndhovenu gde smo malu pauzu iskoristili za dobar doručak. Sletanjem na surčinski aerodrom krenuli smo svako na svoje radno mesto a spavanje ostavili za uveče. Brza akcija i ovog puta, ali puna srca i duševna hrana do sledećeg Džentlmenskog puta!