Search

IN MEMORIAM - D. A. MARADONA 1960-2020

Updated: Nov 27, 2020

Bilo je to zaista davno. Sećam se da je bio oktobar 1982. godine. Jedva smo ušli na stadion od razuzdane mase. Kako smo se užurbano peli na tek otvorenu GALERIJU B Zvezdinog stadiona ljutiti i dobroćudni brka u plavoj kecelji sa crvenom trakom na ruci promrmlja mom dedi: "Što doves’te djete na ‘vako veliku utakmicu, zbog gužve mislim!?" Svi u foto finišu stigosmo na cilj. Ceo stadion je već bio "dupke" pun. Ključao je kao nikada pre. Niko nije sedeo, a on se dole uveliko zagrejavao sam. Zvižduci su se prelamali, a on je ponosno ubrizgavao sav taj adrenalin u sebe. Kao da je likovao. Znao je da je već pobedio! Na ogromnom zelenom tepihu bio je samo on. Na samom centru stajala je kao grobnica velika crna reklama belih slova kvadratnog oblika sa natpisom MINERALNA VODA PROKUPAC. Ličila je na minijaturni mauzolej. Jedino što sam video tada bili su broj deset na ledjima, crno-bela lopta i kovrdžava crna kosa u daljini. Da li je ovo moguće?! Bio sam presrećan. Duboko dole je stvarno bio on! Driblao je, izvodio je fudbalske finte, neke nove magije koje nikada nisam video. Bio je sam protiv svih. Uzavreli huk dao mu je potpunu moć. Stvarno je taj novi Bog o kojem se uveliko priča. Sam na terenu i 100.000 ljudi protiv njega koji zvižde, a u stvari mu se dive. Kakva antologijska scena. Odjednom, zatrčava se s loptom ka velikoj crnoj reklami koja je stajala u sredini zelenog kruga. Dodaje se s njom k'o sa zidom u školskom dvorištu. Stadion je tada tek stvarno eruptirao. Od zvižduka više nisam čuo ni samoga sebe, ni svoje misli. Jedva ga i videh odozgo, a i bio sam mali. Iznenada, uzima loptu, zaleće se sa centra i prebacuje je preko glave. Auuuu. Nije prošao ni sekund i svih 100.000 duša u momentu menjaju zvižduk za ovacije. Kako se samo ovo čulo ljudi moji, sve do Barselone, možda i do same Boke. Sav sam se naježio! Tada sam sve već shvatio. To je to. Osećao sam kao da se ponovo radjam. Ovaj trenutak ne postoji!? Kao da sam u raju. To je fudbal, najveća zaraza na svetu. Ponosan sam što sam ovde i što te gledam, samo sigurno znaj da tada toga nisam ni bio svestan!

Epilog znate i sami i sve ostalo posle već je uveliko poznato…

Neki ljudi odlaze u smrt, a malo njih u legendu.


DZENTLMEN Branislav J.



16 views0 comments

PRIJATELJI GENTLEMEN-A:

POTRAŽITE NAS NA:

  • Facebook Social Icon
  • Instagram Social Icon
  • YouTube Social  Icon

Copyright by Pcijusko (pcijusko@yahoo.com)