Proslo je malo vremena od odigravanja utakmice u Port Elizabetu ali i dosta predjenih kilometara po jugu Afrike, tako da smo se tek sinoc vratili u bazu u Johanesburgu i napokon posle kratkog odmora nasli vremena da napisemo tekst o onome sto je na nas ostavilo veliki utisak. O utakmici kao i obicno ne zelimo da trosimo reci, vec samo da pozelimo da se pobednicki niz nastavi.Lepo je probuditi se dan posle utakmice i osetiti se nekako ispunjenim, sto je i inace bio slucaj u predhodnim kfalifikacijama kada su gostovanja u pitanju, a nebi moglo reci za svetska prvenstva koja su za nama. Sada je dosla nova era Srpskog fudbala i drago nam je da su pocele da padaju i najjace svetske fudbalske velesile kakva je zasigurno Nemacka.Na tribinama je situacija i dalje sarena po onoj poznatoj izreci - moze seljak da ode iz sela ali selo iz njega ne moze. To je surova realnost koja prati nasu reprezentaciju i to se tesko moze promeniti preko noci.Na tome se mora raditi ali koga je briga za to, pogotovu sada kada smo tu gde jesmo. Veliki je uspeh samo prisustvo na prvenstvu ali da li je to dovoljno.Put do juga Afrike i predeli kroz koje smo prosli ostace nam zauvek urezani u secanje i to pored fudbala cini poseban utisak kod svih ljudi koji su dosli u Juznoafricku Republiku.Karavani Grckih i Nigerijskih navijaca na prilazu Blufontejnu, dan uoci nase utakmice u Port Elizabetu, podgrejevali su atmosferu kod vecine nasih navijaca koji su krenuli na jug.Put na jug je odlican tako da nam brzina kretanja nije predstavljala problem. Moramo reci da se do Blufontejna i nema nesto narocito za videti,osim velikih farmi ovaca i krava koje se sllobodno krecu po velikim ogradjenim pasnjacima u preriji, a prava lepota predela,biljnog i zivotinjskog sveta pocinje negde posle malog planinskog gradica po imenu Cradok. Odmah nakon grada raste i nadmorska visina a samim tim i raznolikost biljki i zivotinja.Uz sam put koji vodi ka Port Elizabetu mozete videti ogradjene nacionalne parkove sa zebrama,slonovima a majmune, nojeve,antilope mozete cesto videti pored samog puta u slobodnom kretanju. Ograda pored puta sprecava izlazak svih zivotinja na put i to vazi za sve osim za majmune za koje nema prepreke, pa ih cesto mozete videti kako slobodno prelaze preko puta. Kada zaustavite auto da bi ih fotografisali lagano se izgube u grmlju koje je oko puta i koje je njihovo prirodno staniste.Najzanimljiviji deo prema Grahamstown-u gde smo noc pred utakmicu imali smestaj je svakako put R 400.Za malo je bilo po onoj nasoj ''preko prece naokolo blize''. Naime najkraci put prema tom univerzitetskom gradicu je za nas do tada nepoznati makadamski put koji vodi kroz nacinalni park nosoroga za koji mi do tog trenutka i nismo mogli predpostaviti da tu postoji. Sve bi bilo u redu da smo nesto mogli da vidimo ali nasa avantura se odvijala po mrklom mraku negde oko 21h! Totalna divljina oko nas sa ponekom zivotinjom pored puta kojoj samo oci zasijaju pod svetlima farova nije nam ulivala sigurnost da smo izabrali pravi put za nocnu voznju. Sve bi bilo bi dobro da se taj put nije oduzio na nekih 50-60 km i uneo odredjenu dozu nervoze kod ljudi u autu. Da sve bude jos gore na samom putu nismo sreli ni jedan jedini auto a kamoli coveka.Kada smo krenuli u Afriku izmedju ostalog su nam rekli da ni slucajno ne vozimo po mraku - ne znam zasto vam ovo pisem ali to je za sve nas utisak koji se ne zaboravlja.<br>Grahamstown mali univerzitetski gradic bio je nase konacno odrediste te veceri. Malo vremena smo tu provelii da bi nesto vise mogli da kazemo o njemu. Ono sto je ostavilo utisak na sve koji su stigli i pre nas je da se radi o sarmantnom gradicu vrlo neposrednih mladih ljudi. U lokalnom pabu smo odgledali kraj utakmice Meksiko-Francuska uz par popijenih Windhock draughft piva, korektnu veceru i dobru atmosferu u ekipi pred sutrasnji mec.<br>Par fotografija za uspomenu i polazak na put od oko 140 km ka Nelson Mandela Bay Stadionu koji se nalazi na samoj obali Indijskog okeana uz pesmu iz filma Povratak otpisanih u izvodjenju Dragacevskih trubaca, po predivnom vremenu nagovestavao je kod svih u ekipi povoljan ishod u predstojecoj utakmici. Kao i obicno kada su Nemacki navijaci u pitanju odlicna atmosfera oko i na samom stadionu a dobar doprinos tome dali su i navijaci Srbije kojih je bilo u poprilicnom broju imajuci u vidu gde je utakmica igrana. Sve je bilo korektno mada je na samom stadionu poletela i poneka flasa piva u pravcu nasih navijaca prilikom slavlja posle postignutog gola.Buka na stadionu je bila dosta manja nego na predhodnom mecu tako da smo mogli i da otpevamo par pesama.Neizvesnost same utakmice i jako sunce na istocnoj tribini stadiona uticali su na povecanu dozu nervoze kod nasih navijaca koja je prestala sa poslednjim sudijskim zvizdukom.Po okoncanju utakmice opijeni od slavlja i radosti dosli smo do Indijskog okeana da napravimo par fotografija i tom prilikom upoznali smo lokalnog tipa po imenu John koji radi u Port Elizabetu kao ucitelj u osnovnoj skoli. Njemu je bio zanimljiv nacin na koji smo slavili pobedu jer je bilo pojedinaca koji su se malo i okvasili u okeanu uz zanimljivu koreografiju (Brle).John nam je pokazao sam centar Port Elizabeta i odveo nas na veceru u njegov omiljeni restoran Angelos,gde smo za male pare vecerali i lepo se proveli i prekratili vreme do polaska za Jafres bay, surfersko mesto na putu za Cape Town gde smo imali smestaj noc posle utakmice.Jafres bay je jedno od tri najpoznatija surferska mesta na zemlji, poznat po jakim vetrovima i talasima koje okean pravi.Posto sada nije surferska sezona u samom mestu nije bilo mnogo turista a po recima mestana ovde turisticka sezona traje 10 meseci godisnjje! Sam grad je predivan i prelepo uredjen tako da jutro posle uspeha nase reprezentacije bilo nepoisivo.Dorucak na obali okeana i po navici fotografisanje za secanje na predivno jutro posle, a zatim pozdrav sa ekipom koja je krenula za Cape Town i polazak na put dug oko 1200 km ka Johanesburgu.Sve ono sto smo propustili da vidimo zbog mraka koji je bio kada smo dolazili, nadoknadili smo u povratku. Uz veci broj stajanja i cesca fotografisanja flore i faune africkog juga, stigli smo u vecernjim satima u Johanesburg u bazu prepuni utisaka ali dosta umorni posle predjenih nesto vise od 2500 km.Posle odigrane dve utakmice trojica nasih ljudi se avionom preko Dubaia i Minhena vraca za Beograd tako da nastavak Africke avanture nastavljamo u okrnjenom sastavu.