Legenda kaže da se Kaliningrad deli na tri epohe. Prvu, ovo je nekada u skorijoj istoriji bio čist Pruski grad. Drugu, ovde je rodjen Emanuel Kant i treću, verovatno najpoznatiju?!? Upravo sada su u njega “uplovili” najsofisticiraniji navijači na svetu, Gentlmeni! Kada ovo kažem definitivno se uveravamo i ne verujemo koliko domicilno stanovništvo ovde voli nas Srbe. Mala je reč da se to opiše! Dok se vozimo i ulazimo u gradsko jezgro, sviraju, aplaudiraju, mašu, kliču! Svi rado žele da pomognu i da se slikaju sa nama.Oduševljeni, po malo i zbunjeni lako se gubimo u koloni automobila nepoznatog grada od pola miliona ruskih duša, gde nas saobraćajna policija ipak usmarava na pogrešnu stranu od stadiona. Spas ili utehu nalazimo na samom Baltiku, gde se mi, Kalljingradska grupa po prvi put susrećemo sa morem. Nova slikanja prelepe obale, adrenalin i euforija nas potpuno zapljuskuju. Kaliningrad više liči na svog bivšeg vlasnika, Konisberg, kako su ga nemci nekada zvali, dok ih naši topli domaćini nisu oterali. Grad, kao i sama arhitektura i dalje žive negde izgubljeni u krizi sopstvenog identiteta.Čak i bivši Hitlerov trg sa velikim obeliskom u sredini se više odavno tako ne zove. Sada je trg slobode. Dominiraju prelepe ruske crkve, sa zlatnim kupolama od kojih zastaje dah! Ma pustimo sada to, jurimo da se nadjemo sa ostatkom naše grupe, koje nas već uveliko čeka! Kako i ne bi, jer samo za malo više od dva sata Srbija igra verovatno odlučujući meč sa Švajcarskom za dalji plasman. Valjda smo zato i došli dovde, zar ne???