Iako smo se tokom 2020g pomirili sa cinjenicom da nasa reprezentacija nece igrati na EP , ipak je zelja za gledanjem dobrog fudbala prevagnula. Vestim potezima naseg kolege obezbedjene su karte za grupu smrti u Budimpesti i zagarantovane 4 utakmice. I to one sa majstorima kao sto su Mbape , Ronaldo , Miler i ostali majstori. O logistici i organizaciji Gentlmena necemo trositi reci jer odlaske u Budimpestu dozivljavamo kao odlauzak na Palic ili Zlatibor. Odabir auta , smestaja u Pesti i malo cekanja na granici usled guzvi zbog sezone odmora bili su stvar rutine kod odlaska na svaku utakmicu u ovoj grupi. Ono sto je bilo iznenadjujuce je vrlo dobra organizacija domacih navijaca , dok se navijacki kolorit od ostalih navijaca a posebno Holandjana , Portugalaca i Francuza i ocekivao. Bez ikakvih incidenata ispijanje piva i sportske prozivke na trgovima u Budimpesti pokazali su da su ovakvi dogadjaji prevazilaze okvire fudbala i pretvaraju se u svojevrsne feste i karnevale. Na radost obicnih ljudi ali i domacina jer navijacki turizam je vec odavno postao unosan biznis , ali samo ako znas da se organizujes i ponudis gostima razlicite sadrzaje. U razgovorima sa ostalim navijacima uglavnom nam je postavljano jedno te isto pitanje: 'A zasto vasa repka nije prosla a imate dobre igrace'? I onda nase pojasnjenje da imamo igrace ali nemamo tim ... ali to je vec nasa stara prica u razgovoru sa ostalim navijacima iz Evrope i sveta.<br>Na ono na sta bi se posebno osvrnuli je logistika i organizacija utakmica u Budimpesti koja je bila vise nego savrsena. Naime nekad bi po povratku sa stadiona iz zemalja zapadne evrope , pricali o savrsenosti njihovih objekata , stadiona , prevozu do njih i svim pratecim sadrzajima. Ali sada posle obilaska nedavno Warsave , Bukoresta, a sada i Puskas stadiona u Budimpesti , cini nam se da i zemlje istocne evrope postaju predmet naseg odusevljavanja posle posete istih. Dakle besprekorno oznacavanje po gradu , puno aktivista i volontera na sve strane sa odgovorima i odlicnim engleskim , lak metro i svaki drugi transport ka i od stadiona daju neverovatnu dozu konformizma vezanom za utakmicu. A sam objekat-stadion je prica za sebe. Lagani ulaz bez ikakvog guranja uz digitalne karte , fenomenalna preglednost sa svakog mesta na stadionu , odlicni prateci sadrzaji za relaksaciju , dostupnost hrane i pica tokom trajanja utakmice , komoditet svakog pojedinacnog sedista , cisti toaleti uprkos velikom broju ljudi...Dakle sve na svom mestu . A pun stadion sa preko 70000 posetilaca. I upravo zbog svega vidjenog bojazan sta ce biti sa nama i da li je ovako nesto moguce kod nas u skorijoj buducnosti. Nemanje jasne koncepcije da li je potreban nacionalni stadion , gde ga napraviti , da li mozda preurediti postojece i tako pitanja u krug . Ako se ne uozbiljimo i napravimo jasan konsenzus po ovom pitanju , velika takmicenja ce ostati bez nas i kao ucesnika i kao organizatira. A mi cemo putovati umesto da osetimo kako je to biti domacin tj kako je to kad su Beograd i Srbija puni stranih navijaca koji prave navijacku festu. No , nada umire poslednja.