Na svako putovanje spremali smo se studiozno, tako je bilo i ovoga puta. Istražili smo na netu zanimljivosti vezane za glavni grad Norveške.Ima puno toga da se vidi, ne samo utakmica.Veliko istorisko nasledje,kultura, OI 1952, savremena arhitektura, netaknuta priroda, i sl.Lično na mene veliki utisak pre polaska ostavio je vajar Gustav Vigeland. Voleo bih da posetim park gde su izložena njegova dela. Deluje impozantno i to mi je „košarkaškim rečnikom,, bio prvi pik.Kao i pred svako gostovanje mala euforija, više zbog utakmice a manje zbog puta. Pa nije nam prvi put u životu da putujemo. Iskusni smo.Kiša nas je ispratila iz Beograda ali i dočekala u Oslu. Let je malo kasnio pa smo sleteli oko ponoći.Aerodrom Gardermoen, sagradjen 1998 godine, udaljen je oko pola sata vožnje od centra grada.Otprilike 35-40km. Brzo se stiže vozom ali mi smo propustili posledji polazak.Spas je stigao od Dejana, čoveka koji dugi niz godina živi i radi u Oslu. Sudbina ga je dovela u Norvešku posle dešavanja na Kosovu 1999 godine. Srdačan i nasmejan ponudio nam je da nas prebaci do centra. Retko možete očekivati da Vas neko ispoštuje na takav način. Ipak smo mi navijači a i kasno je. Dok je Dejan otišao po auto i došao po nas bilo je već 1h iza ponoći. Prohladno je. U Oslo stižemo i odmah se nalazimo sa ostatkom ekipe koja je stigla dan ranije.Posle par piva u lokalnom pub-u, bilo je vreme za dremku. Možda bi bilo i neko pivo više ali posle 3 ujutru više ne toče. Fajront.Kao i uvek rano ustajanje. Nikog ne cimam, nema potrebe. Svako ima svoj jutarnji ritam i ne bih nikom da ga narušavam. Ajde da nešto obidjem dok se svi ne probude. Gustav Vigeland.Šetam po Oslu. Rano je. Suvi centar grada. Kole je car, uvek zabode dobar hotel.Snašao bi se i neko sa manje iskustva.Centralni park i Karl Johans gate, Kraljev dvorac na vrhu ulice i Nacionalni teatar pa to je ono što treba videti.Krenem ka fjordu pored Gradske skupštine i eto me na trgu ispred luke.Sa desne strane Nobelov institut za mir.Tu se dodeljuje svetski poznata nagrada za mir čiji je sponzor Norveška kraljevina.U samoj luci usidreni stari brodovi govore o vikinškoj istoriji. Na njih gleda spomenik Frenklina Ruzvelta. Pa i Norvežani su gledali ka zapadu, ima tu neke simbolike. Skupili smo se i krenuli do hotela po karte.Sve je ok. Spremni smo za utakmicu. Ajde da prekratimo  vreme dok čekamo. Spuštamo se na drugi fjord u gradu. Sam centar grada. Biblioteka,gradska opera, Munch-ov muzej. Slikamo se ispred. Muzej je free za posetioce, ima predivan pogled sa zadnjeg sprata ali ne stižemo.Zanimljive su saune za kupanje koje se nalaze u samoj luci. Može da se kupa ali nemamo vremena za to. Zanimljivo je videti sa platoa ispred gradske opere.Za sat-dva obišli smo skoro sve što su nam na netu sugerisali da treba videti kada se posećuje Oslo.Da li nas je nešto nerviralo?Jeste. Ali o tome nekom drugom prilikom.Dan D.Dan odluke gde smo fudbalski. Mnogo je pitanja.Mogu li ovaj i onaj zajedno?Da li su Norvežani bolji?Haland ili Mitar?Koja će biti taktika?Ko umesto Sergeja?Odgovor mora da sačeka.Saznaćemo ga za 90 minuta i možda neki minut više.The Scotmans pubOkupila se ekipa u Scotmen pub-u u već dobri nam poznatoj ulici. Par piva i osmesi dobronamernih Norvežana. Po koji naš navijač prodje i proćaska sa nama. Kiša pada ali ne smeta.Na stadion idemo metroom. Gužva prava fudbalska. Norvežani veseli, raspoloženi ali primetno malo prepotentni. Ne deluje podcenjivački ali se oseća malo u vazduhu. Moram da kažem da odavno na tribini nismo bili ovako sigurni.Kole je rekao cariniku na ulazu u Norvešku 0:2!Carinik mu je obećao malo duži boravak u Oslu ako on bude na smeni u povratku. Naravno da i oni očekuju prolaz ali blago rečeno nisu realni.O utakmici.Pa ako niste gledali, šteta.Ako niste bili u Oslu, šteta. Ako niste bili sa nama na aerodromu, šteta. Pa ako niste gledali utakmicu niste gledali ozbiljnu utakmicu naše reprezentacije. Ako niste bili na Ullevaal stadionu u Oslu niste je doživeli na pravi način. Ako niste bili na Aerodromu , niste mogli da sretnete najboljeg strelca u istoriji fudbalske reprezentacije Srbije, koji je to postao upravo na ovoj utakmici, a ni da se fotografišete sa njim.Za Džentlmene je to bio extra dodatak na kraju putovanja. Najbolje je kad se desi spontano i to sa najboljim.Videli smo ozbiljnu reprezentaciju a to su nam i domaćini priznali.Videli smo zgradu Kraljevog dvorca,  Nacionalnog teatra, Biblioteku, Operu,zgradu Munchovog muzeja, Gradske skupštine, Karl Johans gate, i na kraju najbitnije za nas Ullevaal stadion. A Vigeland park? Vigeland park mora da sačeka drugu priliku. Nadam se da nam Gustav ne bi zamerio.