Tužni, iscrpljeni, umorni, emotivno prazni i potpuno skrhani krećemo tiho već hladnim Kaliningradom i ne progovaramo. Kao mala vojska još jednog izgubljenog rata nekako nalazimo put u jedan dobar pab u samom centru nekadašnje pruske lepotice. Kako ulazimo, kreću ovacije i podrška rusa sa svih strana i stolova. Neopisiv osećaj! To se zaista neda prepričati. Švajcarci i svi ostali drugi navijači nemo ćute, posmtraju, kao da su oni izgubili. Ne veruju! Na nama suze koje same naviru! Nemamo energije, kao da ne postojimo, ali jedan od nas uvek mora da bude jači od ostalih u odsudnim trenucima i da gura napred! Tako je to uvek od kada postojimo! Uvek je to neko drugi, zato i jesmo moćna, mala i odabrana družina! Kreće pesma, navijanje, nazdravljivanje sa celim pabom i ponovo kreće ona stara, dobra euforija! Ponovo rade Gentlmeni! Probudila se u nama i nova nada u medjuvremenu, možda i najteža ikada! Radno se zove Moskva, a ratnički Brazil. Igraćemo svoju prvu ili poslednju Kapueru na ovom mundijalu, jer sutra već krećemo dalje!